anksioznost simptomi

Ako ste nemirni i nespokojni, ukoliko neprestano brinete, a ruke vam drhte i srce ubrzano udara -ovo su simptomi anksioznosti…
anksioznost simptomi
Usled ubrzanog životnog tempa, svakodnevnih stresova i manjka slobodnog vremena, većina ljudi sve češće oseća neki od simptoma anksioznosti. Prema rezultatima novijih istraživanja, 70 odsto žena pati od uznemirenosti i zabrinutosti, a četvrtina ih ima ozbiljne anksiozne poremećaje.

Spadate li i vi u neku od ovih grupa?
Osećate li često bezrazložan strah, drhtavicu, jezu, vrtoglavicu i gušenje, dok vam srce ubrzano kuca?

Dlanovi su vam stalno vlažni, a mišići napeti?
Ako ste prepoznali neki od simptoma anksioznosti, krajnje je vreme da se ozbiljno pozabavite ovim problemom.

Osim što crpi energiju, ometa koncentraciju i kvari raspoloženje, anksioznost remeti svakodneve aktivnosti i povećava rizik od nastanka mnogih psihosomatskih bolesti. U lečenju anksioznosti važnu ulogu igraju individualna ili grupna psihoterapija, što se može kombinovati s medikamentima, a od pomoći mogu biti i brojne prirodne metode, uključujući fitoterapiju, akupresuru, masažu, vežbe disanja…

Neopravdana briga je simptom anksioznosti

Neprestano brinete za decu, roditelje, stan, novac… Pre nego što izađete iz kuće, nekoliko puta proveravate jeste li isključili sve električne uređaje i zatvorili slavine, a dok ste na poslu, svaki sat vremena zovete decu i supruga da čujete kako su i šta rade?
Nervi su vam napeti kao strune, štrecate se i na najmanji šum?
Preterana i bezrazložna briga može vam potpuno uništiti život. Zato, stavite na papir sve svoje brige, a zatim markirajte one na koje ne možete uticati. Recimo, označite strepnju od otkaza, požara, udara groma, smrti… Uz svaku od njih napišite: “Ova briga je uzaludna, jer ne mogu da sprečim nepoželjni događaj, te stoga treba da je izbacim iz glave.” To čitajte svakog dana. Kada počnete da brinete, okupirajte se nečim, rešavajte ukrštenicu, gledajte neku komediju ili izađite s prijateljicom na kafu. Govorite sebi da se morate opustiti i da vaši voljeni znaju da se čuvaju, pokušavajući da napunite glavu pozitivnim mislima.

Suočite se s problemom anksioznosti

Proganja vas strah od bolesti, otkaza, gubitka drage osobe, plašite se prometnih mesta, šefove kritike… Spisku nema kraja.. Ne ignorišite problem! Skupite snagu – suočite se s bojaznima. Definišite tačno čega se plašite da biste znali s čim se borite. Objasnite sebi da unutrašnji glas koji vam govori da je sve crno i da nema nade ,nije produkt zdravog razuma ili nekakvo tajanstveno proročanstvo, već čista fikcija! Ponovite sto puta: “Ne mogu biti sigurna da će stvari završiti loše, naprotiv – veliki su izgledi da će sve biti dobro!”. Počnite da radite ono čega se plašite. Idite na prometna mesta, vozite auto u špicu, tražite od šefa da vam odobri slobodan dan… Ako budete istrajni, brzo ćete oterati strah i anksioznost.

Stop napadima panike!
Osobe koje pate od anksioznosti suočavaju se s bezrazložnim osećajem panike, i to u situacijama u kojima većina ljudi nikad ne bi osetila strah. Ove epizode praćene su izuzetno neprijatnim fizičkim simptomima, poput gušenja, ubrzanog rada srca, snažnog pritiska u grudima (slično predinfarktnom stanju), kao i strahom da će napad panike dovesti do smrti ili potpunog gubitka kontrole. Lečenje podrazumeva individualnu ili grupnu psihoterapiju, uzimanje lekova, ali i tehnike disanja, opuštanja i samokontrole. U većini slučajeva problem se uspešno leči i ne ostavlja nikakve posledice. Kad napad započne, pokušajte važbama s disanja: sedite uspravno, prekrstite ruke preko stomaka i udahnite kroz nos. Zadržite vazduh šest sekundi, a potom izdahnite na usta pa ponovite postupak. Dišite tako od tri do pet minuta – i kriza će proći.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply

Your email address will not be published.