Gotovo da nema onoga ko nekad nije iznenada osetio uznemirenost, napetost, neobjašnjivi strah, a da opravdanog razloga za to nije bilo. Krivica se uglavnom pripisuje nekim predosećajima, nedostatku sna, preobilnim obrocima, lošim vestima… Bilo da se radi o povremenim epizodama ili neprestanom strahu, uznemirenosti i napetosti, koji remete svakodnevni život, reč je o poremećaju koji je u medicini poznat kao anksioznost.
Ono što anksioznost razlikuje od straha je što osoba ne može da precizira čega se plaši.Anksioznost se prepoznaje po tome što čovek oseća strah, nelagodnost, napetost, ali nije svestan uzroka. Svako od nas ima svoj prag trpljenja ove uznemirenosti i svako drugačije rešava probleme. Neko može sam da se suoči sa svojim strahovima, da ih analizira i otkloni, a nekome je potrebno vreme i da ga neko sasluša i pomogne.
Uzroci i lečenje anksioznosti
Kakav god da je uzrok ovog stanja, anksioznost ne treba trpeti ili je se plašiti. Jer postoje razni načini lečenja anksioznosti, od lekova do psihoterapija, u zavisnosti od težine kliničke slike.Simptome anksioznosti treba pratiti dve nedelje i ako ne prolaze treba potražiti savet lekara. Najvažnije je koliko simptomi utiču na život, da li je promenjeno opšte stanje kao i ritam spavanja, apetit, kontakti sa ljudima.
Anksioznost nije poremećaj, više je simptom nekog poremećaja.Ako se na vreme ne leči može da dovede do drugih ozbiljnih poremećaja kao što su agorafobija (strah od otvorenog prostora, javnih mesta, gužve), napadi paničnog straha (koji momentalno blokiraju funkcionisanje osobe), ili depresija. Iako se za pomoć lekaru češće obraćaju žene, to ne znači da i muškarci ne pate od anksioznosti. Ali, za razliku od žena, oni češće posegnu za alkoholom da bi se otarasili napetosti. Lečenje anksioznosti je individualno i može da traje nekoliko meseci ili godina.
Kao i kod drugih psihijatrijskih poremećaja, tako i kod ovog, genetika ima važnu ulogu, ali ne presudnu. Gen za odredenu bolest može da se aktivira ali i ne mora, u zavisnosti od mnogih drugih faktora, kao što su uslovi života, posao, porodica, prijatelji.
Za zdrav život uopšte druženje je neophodno i lekovito. Zato savetujemo pacijente da se prisete prijatelja, da uzmu stari imenik i okrenu zaboravljene telefonske brojeve. U svakom slučaju zdravije se živi sa ljudima.
Lekovi za smirenje i anksioznost
Lekove koji se propisuju za smirenje ne treba uzimati bez saveta lekara, onako, na svoju ruku. Mogu da pomognu, ali i da naprave veliku štetu u organizmu, čak i da dovedu do zavisnosti.
Svi lekovi iz grupe anksiolitika mogu da stvore zavisnost, ali ne istom brzinom kod svake osobe. Pacijent nikako ne bi smeo na svoju ruku da uzima lekove, da sam povećava ili smanjuje dozu.
Kada je o lekovima reč, poznato je da i u prirodi ima preparata koji se od davnina koriste za umirenje. Recimo, valerijana i čaj od matičnjaka deluju umirujuće, blaži čajevi od kamilice, lipa, kantariona, a veruje se da kantarion ima i blago antidepresivno dejstvo.
Čaj za umirenje
-40 g korena valerijane (Valeriana officinalis)
-40 g listova matičnjaka (Melissa officinalis)
-20 g plodova hmelja (Humulus lupulus)
Dve kašičice biljne mešavine preliti sa 250 ml ključale vode, ostaviti da stoji 5 minuta poklopljeno. Procediti i piti u malim gutljajima.
Alkohol i anksioznost
Alkohol može da pomogne dok je u okvirima umerenog pijenja.Čim se neko dohvati treće čaše pića, to je rizično. Alkohol je supstanca koja napada vitalne strukture. Oštećenja koja alkohol napravi u mozgu i u centralnom nervnom sistemu, ne mogu da se poprave.
Komplikacije
Ako se anksioznost ne leči na vreme može da dovede do ozbiljnijih poremećaja, čak i da preraste u depresiju.
Osim značajnih promena u životu i radu, ovaj poremećaj može da dovede i do alkoholizma. Ako anksioznost intenzivno i dugo traje mogu da nastanu i neke fizičke bolesti, recimo reumatizam, čir na želucu, visok krvni pritisak. Postoji čak i grupa tumora koji se javljaju kao posledica depresivnosti, naprimer tumor debelog creva.
