Da li ste znali da je Hipokrat, još 440. godine pre nove ere rekao: „Neka hrana bude tvoj lek i neka tvoj lek bude hrana”.
Iako ona predstavlja naše glavno gorivo, jedan od osnovnih faktora da naše telo funkcioniše na pravi način, nisu svi jednako posvećeni da za svoju ishranu odaberu dovoljno kvalitetne namirnice – razlozi mogu biti različiti.
Iako je tretiranje hrane kao leka koncept o kome se u novije vreme često raspravlja, mnoge studije su pokazale značaj gore spomenutog citata i kako je ishrana koja se bazira na unosu umerene količine hrane, određenih vrsta namirnica i vremena kada se ona konzumira ključna za dobro zdravlje.
Međutim, i dalje nekima ostaje nejasano šta tačno čini optimalnu ishranu – na ovu temu saznajte više u produžetku.
Šta kažu studije?
Sve više je dokaza koji pokazuju da optimalna ishrana može zavisiti od interakcije različitih zdravstvenih faktora, uključujući starost, pol i genetiku.
Nakon što su istraživači pregledali stotine studija o ishrani kako bi zaključili šta je to čini podjednako zdravom i takvom da ide u prilog dužem životu, otkriveno je da je ishrana koja uključuju srednji do visoki nivo nerafinisanih ugljenih hidrata, nizak ali dovoljan unos biljnih proteina i redovnu konzumaciju ribe povezana sa produženim životnim vekom i boljim zdravstvenim stanjem.
Pritom, ishrana je ovde zamišljena kao stil života, a ne kao „strategija za mršavljenje” iako je poznato i da je održavanje zdrave težine ključno u celokupnom procesu.
Međutim, mnogo onih koji kada pomisle na ishranu za dugovečnost, prvo što im padne na pamet jeste šta se može dodati ishrani da bi se živelo duže.
Ima onih okolnosti, perioda života i godina kada su nam potrebni i neki dodaci kao što su vitamini, suplementi, razni drugi preparati kako bismo poboljšali opšte stanje organizma i zdravlja, ali poenta ove studije jeste da podigne svest o značaju pravilne ishrane koja bi trebalo da postane stil života, a ne samo trenutna i kratkotrajna promena, a koja bi kao takva doprinela boljem zdravlju i dužem životnom veku.
Osnova ishrane za dugovečnost i značaj usklađenosti sa individualnim potrebama i okolnostima
Da bi se došlo do ispravnog zaključka, istraživači su analizirali stotine studija koje su ispitivale ishranu i odloženo starenje, reakcije na različite hranljive materije, ograničenje kalorija, post i dijete sa različitim nivoima makronutrijenata i sastava, kao što je danas tako poznata keto dijeta.
Krajnji rezultat jeste da „ishrana za dugovečnost” uključuje:
- Vegetarijansku ishranu ili ishranu bogatu mahunarkama i namirnicama od celog zrna
- 30% kalorija iz biljnih masti kao što su orasi i maslinovo ulje
- Ishranu sa malo, ali dovoljno proteina do 65. godine, a zatim umeren unos proteina
- Hranu sa niskim nivoom šećera i rafinisanih ugljenih hidrata
- Ishranu bez crvenog ili prerađenog mesa
- Ograničenu količinu belog mesa
- 12 sati jela i 12 sati „nejela”
- Otprilike, godišnje tri ciklusa petodnevnog posta, tj. dijetalne ishrane
Osim toga, istraživači su primetili da, umesto da se cilja određeni broj kalorija, ishrana treba da ima za cilj da zadrži BMI ispod 25 i da održi idealne nivoe telesne masti i nemasne telesne mase specifične za pol i uzrast.
Čak je navedeno i da ishranu treba prilagoditi individualnim potrebama, posebno za one starije od 65 godina, kako bi se izbegla gojaznost. Oni stariji od 65 godina, na primer, mogu postati slabi zbog ishrane sa malo proteina. Za sve one koji nemaju problem sa insulinskom rezistencijom ili gojaznošću, velika potrošnja složenih ugljenih hidrata mogla bi da smanji slabost u ovoj starosnoj grupi i drugima, jer obezbeđuje energiju bez povećanja insulina i glukoze.
Istraživači su, takođe, otkrili da periodično gladovanje između 18. i 70. godine može da preokrene insulinsku rezistenciju, izazvanu visokokaloričnom ishranom, i reguliše krvni pritisak, ukupan holesterol i različite upale.
Posebno je zanimljivo i što je utvrđeno da je promena sa tipične zapadnjačke ishrane na ishranu bogatu mahunarkama, celim žitaricama i orašastim plodovima, sa smanjenom količinom crvenog i prerađenog mesa, povezana sa 8 godina dužim životnim vekom ako se počne sa 60 godina.
Koje još zdrave navike treba da budu deo vašeg života?
Naravno, pored pravilne ishrane, ne treba zaboraviti i značaj drugih aspekata koji mogu doprineti boljem zdravlju, kao što su redovna fizička aktivnost i unošenje dosta tečnosti – sve to zajedno sa balansiranom i pravilnom ishranom može na pravi način uticati na bolje stanje organizma, ali i jeste nešto što ne treba primenjivati tek ponekad već se truditi da sve zdrave navike budu usvojene na duže staze.
Ukoliko vodite računa o svemu ovome, a volite da povremeno i u skladu sa preporukama u svoje dnevne rutine unosite i druge zdrave namirnice i preparate, ePonuda ima sjajan izbor.
Neka zdrava ishrana postane vaš način života
Ako se pitate da li ova studija ima određenih ograničenja, ono što se navodi jeste da ne postoji pristup „jedan recept koji važi za sve”. Optimalna ishrana se može razlikovati u zavisnosti od različitih faktora, uključujući pol, godine, genetski sastav i bilo kakve druge osetljivosti i netolerancije, kao što je, na primer, netolerancija na gluten.
Svakako se preporučuje da posetite nutricionistu pre nego što krenete da primenjujete neki novi način ishrane, a posebno kada je reč o velikoj promeni.
Ukoliko su povremeno i određeni suplementi i preparati deo vaših zdravih navika, trudite se da sve bude u balansu, bez preterivanja, u skladu sa potrebama vašeg tela, kao i uz savet nutricioniste ili lekara.
Uz pravilnu ishranu, odgovarajuću količinu hrane, kvalitetne namirnice i malo truda možete dugoročno pozitivno uticati na bolje zdravlje i bolje opšte stanje vašeg organizma.
