Hrono dijeta je režim ishrane koji ima sve više sledbenika a njih najviše privlači činjenica da iako možete jesti sve, kilogrami se ipak tope.Hrono dijeta je u poslednje vreme izuzetno popularan način ishrane a mnogi je opisuju rečima “jedeš sve, a gubiš kilograme”.
Da li je baš tako?
Cilj hrono ishrane jeste normalizovanje metabolizma i sticanje svesti o tome da nije svaka hrana pogodna za svako doba dana. Osim toga, promenom načina ishrane u skladu sa hrono principima moguće je izgubiti višak kilograma, oblikovati telo i poboljšati zdravlje. Hrono ishrana se razlikuje od drugih vrsta dijeta po tome što nema izgladnjivanja. Osoba koja sprovodi hrono režim ishrane pa i u periodu restrikcije stalno je sita, a zahvaljujući pravilnoj kombinaciji namirnica, oseća se neuporedivo bolje nego ranije. U suštini, hrono ishrana nije dijeta već stil života koji čoveku nudi najkvalitetnji program ishrane za mršavljenje.
Hrono ishrana – period restrikcije i period van restrikcije
Koliko traje period restrikcije?
Hrono ishrana se deli na period restrikcije i vanrestriktivni period. Restrikcija je period detoksikacije organizma i gubljenja kilograma, traje u zavisnosti od toga koliko je pojedincu potrebno vremena da izgubi višak naslaga. Oni koji nemaju problem s kilažom a žele da se hrane u skladu s principima hrono ishrane, treba da budu na restrikciji barem 28 dana, dok se ne očisti organizam, a zatim prelaze na vanrestriktivni režim, trajni način ishrane kojim se održava telesna težina.
Restriktivni period koliko traje – pravila
Restrikcija u hrono ishrani treba da traje najmanje trideset dana ili dok se ne dode do željene kilaže. Podrazumeva isključivanje iz jelovnika svih vrsta slatkiša (čokolada, keks, kolači, voće).
Doručak je jedini obrok u kome se jede hleb, ali ne onaj od pšeničnog brašna, već speltinog, heljdinog, ovsenog, ječmenog, ražanog… Jedu se cele žitarice (heljda, proso, ječam, ovas, spelta), kao i mekinje od tih proizvoda. Pahuljice se ne jedu.
Ne mešaju se jaja i mlečni proizvodi, niti dva različita mlečna proizvoda. Mlečni proizvodi se konzumiraju tri do četiri puta nedeljno (jedu se mladi sirevi, kiselo mleko, mlada mocarela; kajmak, feta sir i pavlaka samo ponekad, dok se mleko i jogurt ne koriste).
Dozvoljene mesne prerađevine (samo za doručak) jesu: pileća prsa, pečenica, slanina, stišnjena šunka.
Hrono ishrana u periodu restrikcije isključuje pasulj, pirinač, grašak i boraniju. Kombinuju se meso (kuvano, grilovano, pečeno u rerni) sa povrćem. Uz ručak se jedu salate začinjene hladnocedenim uljem, solju i limunovim sokom.
Za večeru se kombinuju lagana mesa (pileće belo, ćureće, riba) sa zelenim ili belim povrćem i salatama. Cvekla, šargarepa i celer jedu se isključivo sveži. Na spavanje se ide tek dva sata posle večere.
Hrono dijeta preporučuje i brzu šetnju, pola sata pre doručka, i to nekoliko puta nedeljno.
Užina je isključena.
Pije se samo voda, limunada (bez šećera), biljni čaj, kafa (bez mleka i šećera) do dve dnevno i to 15 minuta posle doručka i 15 minuta posle ručka. Voda, čaj ili limunada ne piju se pola sata pre i pola sata pre obroka. Ya vreme hrono dijete alkohol nije dozvoljen, sem crnog vina, do četiri čaše nedeljno uz ručak.
Vanrestriktivni period
Doručak manje-više ostaje nepromenjen u odnosu na period restrikcije, jedino što nije neophodno strogo voditi računa o kombinaciji jaja i mlečnih proizvoda, odnosno dva mlečna proizvoda. Najveća promena posle faze restrikcije tiče se ručka, budući da se vraćaju mahunarke i skrobno povrće, s tim što treba obratiti pažnju na pravilno kombinovanje. Testo se ne meša s proteinima, što važi i za pasulj. Grašak i boranija mogu se jesti s mesom, ali nekim lakšim (pileće belo, riba). Ako ste duže vreme bili na restrikciji, nemojte odmah posegnuti za slatkišima, već dva-tri puta nedeljno uzmite voće nižeg glikemijskog indeksa. Od zasladivača se preporučuje samo stevija.
Poštujte satnicu
Režim hrono ishrane zasnovan je na pravilu da se određena vrsta namirnica konzumira u tačno određeno vreme, tj. hrana se unosi prema dnevnom telesnom ritmu našeg organizma. Naime, u toku dana smenjuju se periodi kada se luče određeni hormoni i enzimi za varenje hrane, što i način ishrane treba da isprati. Samim tim i potreba organizma za određenim vrstama namirnica nije ista u svim periodima dana. Primera radi, imajući u vidu da se ujutru luči insulin, izbegava se unos šećera u prepodnevnim satima. Prema hrono dijeti, neophodno je tačno odrediti vreme svakog obroka i toga se striktno pridržavati.
Vreme za doručak ručak i večeru
Doručak se preporučuje između 7 i 9 sati, ručak od 11 do 13, a večera oko 19. Obroci moraju da se jedu na pet do pet i po sati. Hrono dijeta se zasniva na satnici, satnica je najbitnija, ne bi trebalo da prođe manje od četiri a više od šest sati, idealno je pet.
Ne preskačite obroke
Veliku popularnost hrono dijeta duguje činjenici da pomenuti režim ishrane dozvoljava konzumiranje skoro svih namirnica, s tim što je neophodno rasporediti ih u skladu s potrebama organizma u određeno doba dana. Obroci treba da budu redovni i umereni, što podrazumeva količinu dovoljnu da vas zasiti, ali da se posle jela ne osećate naduto. Obroke je neophodno organizovati tako da obavezno imate doručak, ručak, popodnevnu užinu i večeru. Preskakanje doručka je strogo zabranjeno. Jutarnji unos hrane aktivira masne ćelije, koje iz svog skladišta intenzivno ispuštaju masti. Ukoliko preskočimo doručak, naše telo nastavlja da skladišti masnoće. Poslednji obrok u toku dana treba da bude oko 19 časova, najkasnije do 20.
Dozvoljene namirnice
Od svih obroka tokom hrono dijete prvi jutarnji treba da bude najbogatiji. Za doručak je obavezno uneti namirnice visoke hranljive vrednosti koje obezbeđuju kvalitetan i optimalan izvor energije za sve dnevne obaveze koje nas čekaju. Količina hrane nije ograničena. Preporučuje se da doručak bude oko 8 sati. Birajte namirnice kao što su: jaja, sir, sirni namaz, kajmak, integralni hleb. Za ručak jedite hranu bogatu proteinima životinjskog porekla, tj. meso (piletinu, junetinu, ribu), u kombinaciji s povrćem, koje je osnovni izvor dragocenih vlakana. Osim toga, za ručak možete jesti namirnice bogate škrobom (krompir, testenine, hleb). Možete skuvati slatki kupus s junećim mesom, integralni pirinač sa povrćem.
Optimalno je da hrono ručak bude do 15 časova. U toku trajanja hrono ishrane večera treba da bude sačinjena od lako svarljivih namirnica (bareno ili sveže povrće, komad mladog sira, pečenog pilećeg mesa). Nećete pogrešiti ako u meni uvrstite oslić i zelenu salatu ili tunu i zelenu salatu.Hrono ishrana van perioda ishrane dozvoljava da užina bude neka slatka namirnica (kolač, crna čokolada, voćka). Napomena: bez obzira na to imate li problem s kilogramima ili ne, mleko, šećer, belo brašno, margarin zauvek bi trebalo da izbacite iz ishrane.
Hrono ishrana jelovnik za 7 dana – doručak, ručak i večeru
Hrono doručak
1. Tostiran hleb, puter, kajgana od dva jajeta s peršunom
2. Tostiran hleb, jaja na oko, neki suhomesnati proizvod, paradajz salata
3. Hleb, ajvar, šunka.
4. Kajgana s pečenom paprikom i slaninom, hleb
5. Pita s heljdinim korama, mladim sirom i jajima
6. Kuvana spelta sa sirom i šunkom
7. Tostiran hleb, puter, pileća prsa, kiselo mleko s lanom
Hrono ručak
1. Kupus sa svinjetinom
2. Batak i karabatak, sveza zelena salata začinjena limunom
3. Juneći gulaš sa kuvanim povrćem i zelenom salatom
4. Šaran, blitva, sveza keleraba
5. Pečurke dinstane s paprikom, zelena salata
6. Pljeskavica od junećeg mesa, kupus salata
7. Belo pileće meso, grilovane tikvice
Hrono večera
1. Kelj s belim pilećim mesom
2. Pečena pastrmka i salata
3. Tunjevina s tikvicama i zelenom salatom ik Pečeni oslić s belim lukom i blitvom
5. Omlet od belanaca i rendanih tikvica
6. Skuša pečena s kelerabom
