Giht je bolest za čije lečenje je dijeta jedan od najvažnijih faktora, jer je osnovni uzrok bolesti poremećaj metabolizma.Ako ste oboleli od ove bolesti dijeta za giht će vam biti od neprocenjive pomoći…
Giht je sve učestalije oboljenje, a javlja se zbog poremećaja metabolizma, kad raste nivo mokraćne kiseline u krvi, pa se njeni kristali talože u zglobovima i bubrezima izazivajući upale i artritis.
Hrana koja se ne preporučuje
Spisak namirnica koje se ne preporučuju obolelima od gihta prilično je dugačak, a dijeta naročito teško pada ljubiteljima mesa, jer su mesni proizvodi prvi na spisku zabranjenih namirnica. Meso treba izbegavati zbog visokog sadržaja purina, koji inače podižu nivo mokraćne kiseline u krvi. Izbegavajući meso, mesne prerađevine, iznutrice, sardine, inćune… možete doprineti padu nivoa mokraćne kiseline, a bolest držati pod kontrolom. Purina ima i u pečurkama, mahunarkama, spanaću, karfiolu i šparglama. Pastrmku, losos, tunjevinu, pahuljice, grašak, pasulj… treba jesti umereno. Umereno treba konzumirati i hleb -najbolji je onaj integralni – i to bez kvasca, jer on sadrži purine. Zabranjena je i konzumacija alkoholnih pića, posebno crnog vina, šampanjca, likera i piva, jer mogu izazvati napad. Poželjna je umerenost kad su u pitanju kafa i kakao. Prejedanje i masna hrana su strogo zabranjeni. Ako se odlučite za redukcionu dijetu, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom i nutricionistom, jer naglo mršavljenje može prouzrokovati povećano otpuštanje mokraćne kiseline.
Dijeta za giht dozvoljene namirnice
U akutnom stanju gihta naročito treba voditi računa o tome koje su namirnice zabranjene, a koje dozvoljene. Hrana mora biti lako svarljiva, pa ne bi bilo loše da je jedete u pasiranom obliku. U ovoj fazi su dozvoljene supe od povrća, variva od patlidžana, tikvica i šargarepe, krompir, pirinač ili testenina. Mlečni proizvodi su dozvoljeni, pa čak i poželjni, kao i griz, palenta, salate s maslinovim uljem i limunovim sokom, voće, a kad prođe akutno stanje, može se povremeno jesti i kuvano meso. Slobodno možete konzumirati i med, voćne sokove, jaja, sve korenasto povrće i jezgrasto voće.
Dijeta za giht jelovnik
DAN 1
Doručak
Mlaka voda s limunom, jabuka, parče beskvasnog integralnog hleba s mladim nemasnim sirom i zelena salata.
Užina
Sok od šargarepe.
Ručak
Supa od korenastog povrća i krompir pečen u ljusci sa sosom od paradajza.
Večera
Griz s mlekom.
DAN 2
Doručak
Cedena pomorandža i limun, ovsena kaša s medom i bademima.
Užina
Jabuka i voda ili čaj.
Ručak
Supa od šargarepe, kuvano jaje, kuvani krompir i kupus-salata.
Večera
Salata od kuvane ili sirove cvekle s nemasnim sirom i parče integralnog
beskvasnog hleba.
DAN 3
Doručak
Čaj od crne ribizle, voće po želji, palenta s
jogurtom.
Užina
Sok od jabuke bez šećera.
Ručak
Integralna testenina
sa sosom od paradajza i začinskim biljem i zelena salata.
Večera
Kaša od prosa, slana ili slatka.
DAN 4
Doručak
Čaj od šipka, pomorandža, meko kuvano jaje, parče integralnog hleba i šargarepa.
Užina
Jabuka.
Ručak
Integralni pirinač s tofu sirom i prokeljom.
Večera
Integralni hleb s nemasnim sirom i zelena salata.
DAN 5
Doručak
Limunada s medom, omlet s lukom i paprikom.
Užina
Sok od šargarepe.
Ručak
Supa od paradajza i prosa, pire od graška i krompira.
Večera
Čorba od bundeve sa ovsenim pahuljicama, limunom i peršunovim listom.
DAN 6
Doručak
Sok od šargarepe i narandže, palenta
s mlevenim semenkama lana .
kiselo mleko.
Užina
Bademi (desetak komada).
Ručak
Čorba od tikvica, đuveč s integralnim
pirinčem, kuvano jaje i zelena salata.
Večera
Pire-krompir i sos od paradajza.
DAN 7
Doručak
Jabuka i čaj, beskavasni integralni hleb s mladim sirom i sok od paradajza.
Užina
Voće po želji.
Ručak
Filet pastrmke, bareni krompir s belim lukom, maslinovim uljem i limunovim sokom i salata od rukole.
Večera
Ovsena kaša s bananom, bademima, mlevenim semenkama lana i : medom.
Giht je sve učestalija bolest, a predstavlja poremećaj metabolizma, kad raste nivo mokraćne kiseline u krvi, pa se njeni kristali talože u zglobovima i bubrezima izazivajući upale i artritis. Visoka koncentracija mokraćne kiseline može ostati neprimećena mesecima, pa čak i godinama, to jest ponekad se tek slučajno otkrije. Od gihta obolevaju pretežno muškarci stariji od 30 godina, a većem riziku podložne su i žene u menopauzi. U nastanku bolesti vrlo je izražen faktor nasleda, ali i pogrešan način života, koji uključuje prejedanje i upotrebu masne i teške hrane, te prekomerno konzumiranje alkohola. U lečenju ključnu ulogu ima ishrana, a ukoliko ono izostane, bolest može poprimiti hroničan oblik, koji se karakteriše
taloženjem urata u tkivima i zglobnim hrskavicama, otežanim radom bubrega i stvaranjem bubrežnih kamenaca, uz pojavu vidljivih deformacija na donjim ekstremitetima.
Simptomi
Giht počinje naglo, najčešće tokom noći, i to vrlo jakim bolom u zglobu. Bolje toliko jak da obolelom smeta čak i dodir pokrivača. Najčešće je zahvaćen zglob nožnog palca, ali u retkim slučajevima bolest može početi i na dva ili više zglobova. Zahvaćeni zglob je otekao, koža je zategnuta, sjajna i jarkocrvene boje. Zbog upale može se javiti i povišena telesna temperatura. Ovaj zapaljenski proces dostiže kulminaciju u prva 24 sata, a traje do dve nedelje, nakon čega potpuno prolazi. Međutim, bolest se ponovo javlja u narednih godinu dana, a obično zahvata isti zglob, kao i prethodni put. Ako se giht ne leči pravilno, s vremenom prelazi u hronični oblik, što karakteriše pojava potkožnih i kostnih tofusa (karakteristične izbočine koje nastaju usled taloženja urata), kao i hronična uratna artropatija.
Glavni ciljevi u lečenju gihta jesu što brže i efikasnije zaustavljanje akutne epizode, sprečavanje novog napada, saniranje komplikacija koje nastaju zbog taloženja uratnih kristala u zglobovima, bubrezima i drugim mestima, kao i lečenje stanja usko povezanih s gihtom, poput gojaznosti, povišenih masnoća i hipertenzije. Akutni napad gihta može se efikasno zaustaviti lekovima (Kolhicin, nesteroidni antireumatici, preparati kortikosteroida ili ACTH). Dovoljan je jedan od navedenih preparata, ali je ključno dati ga što pre da bi se postigao maksimalan efekat. Kad je u pitanju nastavak terapije, tj. uvođenje lekova koji snižavaju nivo mokraćne kiseline u krvi smanjujući time njeno taloženje u tkivima, dilema je da li to uraditi odmah ili čekati. Optimalno rešenje bilo bi da se to uradi nakon pojave ponovnog (drugog po redu) napada gihta.
Ukoliko je samo povišen nivo mokraćne kiseline u krvi, bez simptoma, lečenje se ne preporučuje. Takođe je važno istaći da se svaki pacijent s povišenim nivoom mokraćne kiseline u krvi mora ispitati u pravcu hipertenzije, bolesti krvnih sudova srca, dijabetesa, gojaznosti i alkoholizma.
