Da li je vegetarijanska ishrana zdrava

Poslednjih godina vegetarijanska ishrana je sve popularnija a da li je zdrava pravo je pitanje

Vegetarijanska ishrana
Za vegetarijanski način ishrane ljudi se često odlučuju iz verskih, filozofskih ili ideoloških razloga, ali i zato što žele da žive zdravo i u skladu s prirodom. Ovim načinom ishrane organizam dobija velike količine vlaknaste hrane, koja nema hranljivu vrednost, ali je veoma važna za pravilno funkcionisanje organa za varenje i izbacivanje otpadnih materija. Među vegetarijancima postoje razlike. Jedni izbegavaju samo meso, a najradikalniji, tzv. “vegani”, odbijaju sve namirnice životinjskog porekla, uključujući i jaja, mleko i mlečne proizvode. Namirnice životinjskog porekla sadrže belančevine visoke hranljive vrednosti, sastavljene od aminokiselina koje pomažu rast, obnavljanje i zaštitu organizma, kao i vitamine i minerale bez kojjh ljudski organizam, a naročito organizam deteta, ne može da opstane. Veganci to nadoknađuju korišćenjem žitarica, mahunarki i koštunjavog voća i semenki. Vegetarijanska ishrana jeste veoma zdrava, ali obroci moraju biti pažljivo planirani i raznoliki. Naravno, povremeno možete popustiti iskušenju i počastiti sebe šniclom ili ribom! Ipak, ne preporučuje se da se deci daju isključivo veganski obroci.

Šta je zdrava ishrana
Pod zdravom ishranom ne podrazumevamo svi isto. Lekari i nutricionisti preporučuju uravnoteženu ishranu, u kojoj su zastupljene sve osnovne grupe namirnica . Pristalice povratka prirodi i pristalice vegetarijanske ishrane često odbacuju sve veštačke dodatke hrani — veštačke boje, sredstva za konzerviranje i tome slično. Mnoge osobe iz verskih ili nekih drugih razloga biraju vegetarijansku ishranu ili drže postove. Takođe se povremeno javljaju “novi i revolucionarni” načini ishrane koji preporučuju isključivo korišćenje ili potpuno izbegavanje određenih vrsta namirnica. Kako odabrati pravi način ishrane? Hrana nam obezbeđuje energiju i gradivne materije za rast i obnavljanje organizma. To je njena osnovna funkcija. Većina pravila o dobrim i lošim navikama u ishrani zahteva savršenstvo. To uopšte nije obavezno! Ako se dobro osećate, ako se redovno bavite nekom fizičkom aktivnošću i ako niste suviše gojazni, nemojte se previše brinuti oko pojedinosti u vezi s ishranom i ne razbijajte glavu zbog čestih novinskih i televizijskih reportaža o najnovijim otkrićima u vezi “pravilne” ili ‘pogrešne” ishrane. Ovde dajemo pregled nekoliko načina ishrane koji vam mogu poslužiti i kao ideja kako da isprobate nešto novo.

Godinama naučna istraživanja podupiru ideju da zdrava ishrana počinje s uravnoteženom ishranom koja se satoji od osnovnih grupa namirnica:voća,povrća,žitarica ali i mesa i mleka.

Uvakva ishrana se naziva uravnotežena jer svaka grupa namirnica ima hranljive materije koje su od suštinskog značaja za naše zdravlje. Stručnjaci se slažu da je najvažnija stvar da se setimo ovoga kada razmatramo vegetarijanski ili veganski način života gde su esencijalni nutrijenati uklonjeni iz ishrane sa eliminacijom mesa ili mleka a moraju da budu dobijeni iz drugih namirnica.

Pojedinci koji prestanu da jedu meso i mlečne proizvode su u riziku ne unose dovoljno kalcijuma, vitamina D, proteina, vitamina B12, cinka i gvožđa.U ishrani sve ove hranljive materije dolaze uglavnom iz prehrambenih proizvoda dobijenih od životinja.

Šta se onda dešava? Nedovoljna kalcijuma i vitamina D može da ugrozi strukturu kostiju. Nedostatak cinka može da spreči rast kod dece.Vitamin B12 i gvožđe pomažu proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, koja transportuju kiseonik kroz telo. Proteini su neophodni za izgradnju i održavanje mišića i održavanje naših mozgova zdravim.A baš životinjski proteini obezbeđuju sve esencijalne amino kiseline i hranljive materije koje naše telo ne može dobiti iz drugih izvora.Ovi proteini se mogu dobiti iz ribe ili belog pilećeg mesa ,dakle netreba preterivati sa vegetarijanstvom jer umerenost je ključ uspeha u svemu.
Vegetarijanska dijeta