Gojaznost kod dece – dijeta za decu

Dečja gojaznost – dijeta za mršavljenje za decu

Skoro 2/3 Amerikanca u ovoj starosnoje grupi je predgojazno, odnosno prekomerno uhranjeno. Nekih 17% je gojazno, a broj debele dece se od 1971. do 2011. utrostručio. Što je najgore, deca su izložena brojnim zdravstvenim problemima koji su ranije u ovoj grupi bili prava retkost. Zato je veoma važno smanjiti nezdravu telesnu težinu kod dece.

Danas je gojazno jedno od petoro dece, uzrasta od 6 – 19 godina.

Što se Srbije tiče, nažalost dostižemo svetski prosek. Prema poslednjem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, po broju dece sa viškom kilograma uklapamo u svetski trend – epidemiju gojaznosti.

Za samo nekoliko godina, broj gojaznost kod dece u našoj zemlji je sa 8,5% porastao na 13,7%, međutim, te brojke nisu konačne jer kada se broju gojazne dece doda i broj onih koji su prekomerno uhranjeni – krajnji rezultat je oko 18% dece sa viškom kilograma.

gojaznost kod dece

Dakle, epidemija gojaznosti je globalni problem i pogađa sve segmente populacije. 2000. godine je prvi put broj osoba sa prekomernom težinom bio veći nego broj pothranjenih osoba.

Premda postoje brojna uputstva institucija za javno zdravlje o tome kako bi trebalo da se borimo sa ovim problemom – koji decu pogađa ne samo fizički, već i emocionalno – jedno se ističe među njima: roditelji moraju da učestvuju u rešavanju ovog problema i da nauče kako da pomognu svojim mališanima da se oslobode viška kilograma. Dakle, koji je najbolji način da se postigne taj cilj? Usredsređivanje na roditelje, a ne na decu, tokom tretmana dečje gojaznosti.

Možda vam ovo zvuči neočekivano. Na kraju krajeva, ako su deca ta koja imaju zdravstveni problem, zar nije logično da ona idu na tretmane?

Međutim, skorašnja studija, objavljena u Žurnalu američke pedijatrijske asocijacije, otkrila je da nema neke bitne razlike u ishodu ako na tretmane idu samo roditelji i ishoda kada su prisutni i deca i roditelji. Angažman roditelja je najbolji način da deca pređu put ka smanjenju telesne težine.

Epidemija prekomerno uhranjene dece

Eksperti ukazuju na brojne razloge koji dovode do dečje gojaznosti, poput faktora životne sredine, načina života, kao i kulturoloških faktora. Premda se smatra da je gojaznost kod dece posledica preteranog unosa kalorija i masti, istraživači sada, kao na faktore koji doprinose gojaznosti, upozoravaju na visok sadržaj šećera u gaziranim i voćnim sokovima, velike porcije i nedovoljnu fizičku aktivnost.

Mršavljenje kod dece – roditelji kao ključni faktor

Očigledno je da je pomoć deci koja su prekomerno uhranjena i gojazna, zdrava odluka, a nova studija baca svetlost na delotvorne načine kojima se to postiže. Istraživači su želeli da odgovore na pitanje da li postoji razlika u uspešnosti skidanja viška kilograma kod dece koja se pohađala porodične terapije za mršavljenje i dece kod kojih su samo roditelji pohađali ove terapije.

U periodu od 6 meseci, u studiji je učestvovalo 150 prekomerno uhranjenih i gojaznih mališana, uzrasta od 8 – 12 godina, i njihovi roditelji. Tokom 6 meseci porodične i roditeljske sesije su praktikovane tokom 20 jednočasovnih grupnih sastanaka i polučasovnih bihejvioralnih treninga. Sadržaj ovih sesija je bio istovetan, jedino što na nekima deca nisu bila prisutna.

Jedino merilo kojim se utvrđivala razlika između prisustva/odsustva dece, bilo je utvrđivanje koliko su smanjila telesnu težinu u različitim intervalima nakon tretmana. Studija se bavila i drugim merenjima, na primer, da li su i roditelji smanjili telesnu težinu, da li su se deca i roditelji više bavili fizičkim aktivnostima i da li su roditelji promenili način ishrane svoje dece.

Nakon procenjivanja porodica, koje je trajalo duže od dve godine, postalo je jasno da prisustvo dece na sastancima nije bilo neophodno da bi ona ipak smanjila telesnu težinu, pod uslovom da su sastancima prisustvovali roditelji. Odsustvo dece nije imalo negativnog uticaja ni na sekundarne ishode, poput toga da su i roditelji smanjili telesnu težinu i povećali fizičku aktivnost. Deluje malo čudno – zar ne bi bilo logično da su deca uspešnije smanjivala telesnu težinu kada su bila prisutna na terapeutskim sastancima nego kada nisu?

Studija je jasno i nedvosmisleno pokazala da su roditelji pokretačka sila koja stoji iza zdravlja dece. Sasvim mala deca ne pripremaju sama svoje obroke, niti čitaju proizvođačke deklaracije na namirnicama, međutim, roditelji to čine (ili bi bar trebalo da čine!).

Dakle, ima smisla da će deca imati koristi kada roditelji prođu obuku za metode smanjenja telesne težine, bez obzira na to da li su bila tamo i slušala stručnjake. Kada roditelji u praksi primene zdrave savete, deca mršave – a isto tako i roditelji. Stoga, ako se pitate kako da pomognete deci da smanje telesnu težinu, znajte da sve počinje od roditelja.

10 saveta za mršavljenje kod dece

Deca su ogledalo roditelja, čak i kada su u pitanju kilogrami. Roditelji su oruđe br. 1 u borbi protiv dečje prekomerne uhranjenosti i gojaznosti. Ali kako da ubedite decu da uzimaju hranljive materije koje su im potrebne, a da u im tom procesu ne ostavite ožiljke za čitav život? Evo 10 načina koji mogu da budu od koristi vašoj porodici – jer ovo je porodična stvar – pri smanjenju telesne težine. Sledite ovih 10 saveta za mršavljenje kod dece.

Odaberite način ishrane koji daje rezultate

Hrana a ne vežbe – to je ključ za smanjenje telesne težine. Neke dijete mogu da doprinesu smanjenju telesne težine u uspostave zdrav šablon ishrane. Naravno, kada kažemo dijeta, mislimo na određene vrste namirnica, a ne ne na ludo pravilo dijeta „tri semenke dnevno“. Ovo naglašavamo zato što deca moraju da se zdravo hrane i to ne samo da bi smršala ili izgledala na određeni način. Radi se o tome da organizmu moramo da damo pogonsko gorivo i hranljive materije da bi on funkcionisao na najbolji mogući način – tu svakako ne spadaju hir dijete koje imaju kratkoročno željeno dejstvo.

Mediteranska ishrana, kod koje je zastupljeno voće, povrće, zdrave masti poput maslinovog ulja, riba i integralne žitarice, je sjajna za početak. Deci je većina ovih namirnica poznata, samo što sada moraju da budu u centru pažnje. Mediteranska ishrana čuva organizam od bolesti srca i drugih zdravstvenih problema koji se javljaju usled gojaznosti, kao što su dijabetes tipa 2 i metaboličke komplikacije.

Ako vaše dete ima problem sa glutenom, bezglutenska ishrana može da bude rešenje. Dodatna korist od smanjenog unosa glutena ili njegove eliminacije iz ishrane, je ta što ćete automatski izbaciti mnogo nezdravih namirnica, kao što su rafinisani ugljeni hidrati poput belog hleba i testenina, belog i integralnog brašna, pirinča itd.

Međutim, kako ljudi sve više izbegavaju gluten, podjednakom brzinom se pojavljuju i razne vrste bezglutenske džank hrane. Ako se bojite da ćete jednu nezdravu ishranu zameniti drugom, dobar izbor može da bude paleo ishrana. Paleo ishrana je usredsređena na proteine, povrće i zdrave masti poput avokada i kokosovog ulja, dok se žitarice, rafinisani šećer i mahunarke izbegavaju. Premda u početku može da deluje kao restriktivna, brojna nagađanja, u smislu „smem li ovo da jedem“, potpuno su suvišna.

Oprostite se od prerađenih namirnica i dodatog šećera

Najverovatnije će čitava vaša porodica imati povoljan uticaj na zdravlje čim izbacite – ili bar smanjite – prerađene nemirnice i višak šećera. Odmah bi trebalo da se oslobodite rafinisanih ugljenih hidrata, pošto su to prazne kalorije sa nultom hranljivom vrednošću.

Dalje, vreme je da počnete da izbacujete grickalice za koje ste mislili da su zdrave. Oni „niskomasni“ keksići? Oni su prepuni šećera i drugih čudnih sastojaka koji im daju ukus. Aromatizovani jogurti? Oni su krcati šećerom, često ga sadrže mnogo više od nekog deserta. Voćni sokovi? Ako nisu 100% čist sok, često sadrže brojne dodate napasti. Gotovi prelivi za salatu? Spisak sastojaka na nekima od njih je neverovatno dug.

Najbolje je da sami pripremate zdrave poslastice. Na taj način ćete imati kontrolu šta ulazi u organizam vašeg deteta.

Spremajte hranu kod kuće

Ovo već može da bude pravi izazov za porodice u kojima su roditelji zaposleni. Između posla, škole, kućnih poslova i jednostavnog starog načina života, čini se da nema vremena za kuvanje. Ali to je jedna od najvažnijih stvari koje možete da uradite da biste svom detetu pomogli da smrša. Domaća jela znače će deca jesti nešto hranljivo u odgovarajućoj količini.

Neki kuhinjski trikovi mogu da vam pomognu. Tokom vikenda možete odjednom da spremite nekoliko jela i da ih koristite preko nedelje. Razmislite o čiliju ili čorbi u sporom loncu, pečenom piletu u pećnici i kariju na štednjaku. Čorbu i kari možete da poslužujete tokom nedelje, dok pile možete da dodajete u salate, stavljate u omot od zelene salate ili služite sa pečenim krompirom.

Doručak za večeru je uvek pravi pogodak! Ovsena kaša zaslađena medom i sa dodatkom svežeg voća je odlična večera, kao i palačinke od bundeve sa borovnicama ili kajgana sa povrćem uz krišku integralnog tosta od pšeničnog brašna.

Pokrenite se

Ako vaše dete uživa u sportu, učlanite ga negde gde može da se bavi sportom nakon škole jer je to lak način da pokrenete vašeg mališana. Još je bolje ako se i vi aktivirate zajedno sa detetom jer je to odličan način da ga ohrabrite u fizičkim aktivnostima i provodite više vremena sa njim. Možete zajedno da idete u šetnje, trčite, radite joga vežbe gledajući YouTube ili odete na lokalni bazen. Deca će tako uvideti da aktivnost nisu samo dosadne vežbe u fiskulturnoj sali ili dosadni „treninzi“.

Dozvolite detetu da prestane da jede kada je sito

Mnogi od nas su odrastali u vreme kada smo morali da počistimo sve sa tanjira, bili gladni ili ne. Međutim, čak i bebe okreću glavu kad im je dosta mleka. Slično tome, ako vaše dete kaže da nije previše gladno ili da mu je dosta i pre nego što tanjir ostane prazan, nemojte ga prisiljavati da još jede.

Pustite decu u kuhinju

Deca će radije pojesti nešto u čijem pripremanju su i sama učestvovala. Od kuhinje napravite porodičnu prijateljsku zonu. Dopustite detetu da opere ili isecka povrće ili obavi osnovne stvari oko kuvanja, kao što su dinstanje luka ili grejanje vode. Pustite ih da odaberu recepte koji će cela porodica da jede tokom nedelje i pomozite im u tome. Postoje brojna jela koja se lako pripremaju, a u čijoj pripremi može da učestvuje i vaše dete.

Nove namirnice služite nekoliko puta

Potrebno je bar nekoliko pokušaja dok nam se nepce ne navikne na novu hranu. Zato, kada uvodite novi sastojak, nemojte da se obeshrabrite ako se vašem detetu odmah ne dopadne. Neka nova namirnica bude deo, ne osnova, jela i pustite dete da proba. Ako mu se ne dopadne, nemojte ga prisiljavati da jede ali nastavite da poslužujete tu namirnicu. Na kraju vaš mališan možda i prihvati novi ukus.

Nemojte demonizovati hranu

Nećete biti u mogućnosti da kontrolišete baš sve što vaše dete jede. Odlaziće kod drugova, posećivaće rođendanske zabave i događaje posle škole, posebno kada bude starije. Veoma je važno da ni od jedne grupe namirnica ne pravite bauka. Ne biste želeli da kod deteta razvijete osećaj krivice ili neuspeha, ako tu i tamo pojede keks. Umesto toga, stavite mu do znanja kako će se osećati ako pojede neku namirnicu i objasnite da neka hrana služi za posebne prilike i da može da se jede u malim količinama.

Obratite pažnju na veličinu porcija

Dok ne dođu u uzrast tinejdžera, deca bi trebalo da dobijaju „dečje porcije“. Dijetetičari mogu da vam daju preporuke koje se lako slede, o tome koliko iz koje grupe namirnica deca smeju da jedu. Naravno, dečje potrebe se razlikuju u zavisnosti od aktivnosti, pola itd. Počnite tako što ćete služiti manje porcije. Ako je dete i dalje gladno, može da dobije i drugu porciju, što je bolje nego da odmah počne sa duplom.

Ishrana mora da bude porodična stvar

Nema ničeg goreg od toga da dete jede jedano jelo dok svi ostali jedu nešto drugo. Zbog toga mršavljenje i zdravu ishranu pretvorite u nešto što će raditi čitava porodica radi blagostanja. Hranu koje izaziva ne unosite u kuću. Napunite frižider opranim i iseckanim voćem i povrćem. Učinite da zdrava ishrana postane normalna u vašem domu, a deca će slediti uzor.

Mere opreza za mršavljenje kod dece

Pre nego što počnete da primenjujete bilo kakav plan ishrane za mršavljenje deteta, morate da se konsultujete sa pedijatrom. Pre svega morate da eliminišete sve zdravstvene razloge za debljanje, kao i alergije na hranu. Lekar može da vam pomogne da odredite koliko bi vaše dete trebalo da smrša, kao bi imalo zdravu težinu za svoj uzrast, visinu i pol, a isto tako i koliko sme da mrša svake nedelje da ne bi ugrozilo zdravlje.

Ako smatrate da vam je potrebna dodatna pomoć, lekar može da vas uputi na dijetetičara koji će vam pomoći da isplanirate pravu ishranu za vaše dete i porodicu.

Težina je nezgodan problem, a može da bude i prilično teško da bodrite nekog da smrša bez davanja ličnog primera. Ako i sami imate problema sa težinom i izgledom, teško je da to ne prenesete na svoje dete. U takvom slučaju potražite profesionalnu pomoć za sebe jer to može da bude od koristi za celu porodicu.

Kako se, uopšte, određuje da li je dete gojazno ?

Trenutno je u upotrebi, indeks telesne mase  (odnosno BMI/Body Mass Idex tabela) na osnovu koga se određuje da li je dete prekomerno uhranjeno ili gojazno. Deca čiji je BMI viši od 85 percentila ali ispod 95 percentila, smatraju se prekomerno uhranjenom. Ako je BMI iznad 95 percentila, dete se smatra gojaznim.

Svaka težina koja se nalazi u opsegu od 5 do manje od 85 percentila, smatra se zdravom telesnom težinom. BMI se dobija deljenjem težine, izražene u kilogramima sa kvadratom visine, izražene u metrima. Ipak, indeks telesne mase nije baš najpreciznije sredstvo kada je u pitanju isti uzrast i pol, pošto se građa dečjeg tela menja dok devojčica/dečak raste.

I pored toga što upotreba BMI ima nekih problema sa preciznošću, broj dece koja nemaju zdravu telesnu težinu je zabrinjavajući. Ono što je posebno zanimljivo kod prekomerno uhranjene i gojazne dece je činjenica da je to relativno nov fenomen. Mada je uvek bilo dece koja su bila punija od svojih vršnjaka, tek je u poslednje četiri decenije stopa gojazne dece skočila do neba.

Između 1976. i 1980. godine, na primer, 5% predškolske dece, uzrasta od 2 – 5 godina, bilo je gojazno. Do perioda 2007 – 2008. godina, taj broj gojazne dece je dostigao 10,4%. Od  1976 – 1980. godine, oko 6,5% dece u uzrastu od 6 – 11 godina bilo je gojazno. Međutim, period 2007 – 2008. godina pokazuje neverovatan skok na 19,6%.

Rasprostranjenost prekomerne uhranjenosti i gojaznosti kod dece, naravno, nije samo zastrašujući broj u nekoj tabeli. Oba stanja sa sobom nose ozbiljne posledice po zdravlje. Ova deca će najverovatnije biti predgojazne i gojazne odrasle osobe, a to su, kao što znamo, faktori rizika za kardiovaskularne i druge bolesti. Zapravo, dijabetes tipa 2, koji je bio nepojmljiv kod dece, sada se dijagnostikuje u alarmantnom broju slučajeva.

Gojazna deca će vrlo verovatno imati i visok krvni pritisak i povišen nivo holesterola, probleme sa disanjem poput astme, problematične zglobove, bolest masne jetre i gorušicu.

A onda, tu su i posledice koje nadmašuju one fizičke. Kod mladih osoba koje su gojazne, mnogo se češće javlja depresija i osećaj lošeg kvaliteta života. Deca koja su gojazna češće su žrtve vršnjačkog nasilja od svojih vršnjaka sa normalnom težinom, bez obzira na to koliko su im dobre društvene veštine.

Loading...
loading...
----