Zauške simptomi i kako se prenose

Zauške su akutna virusna zarazna i epidemična bolest, koja se odlikuje temperaturom i otokom jedne ili više pljuvačnih žlezđa, najčešće zausne (parotidne) žlezde.
zauske
Etiologija. Uzročnik bolesti je virus parotitisa. Ovaj procedljivi virus je dosta neotporan van čovečjeg organizma i nalazi se u pljuvačci, krvi i kičmenoj tečnosti za vreme akutnog stadijuma bolesti.

Izvor i rezervoar infekcije je pljuvačka inficirane osobe.

Kako se prenose zauške
Zauške se najčešće prenose kapljicama sluzi (pljuvačke) od bolesnog na zdravog, koje se izbacuju iz usta inficirane osobe govorom, kašljem, kijanjem i sličnim. Sem ovog, direktnog načina, zauške se mogu preneti i posrednim putem preko predmeta sveže zaprljanih pljuvačkom obolele osobe. Upotreba čaša, ubrusa, pribora za jelo kojim se služio bolesnik ili direktno pijenje vode sa česmenske slavine posle obolelog, nije redak način prenošenja zaušaka.

Trajanje zaraznosti
Zaraznost počinje oko 2 dana pre pojave primetnih simptoma (otoka pljuvačnih žlezda) i traje do iščezavanja otoka. Osetljive osobe mogu se inficirati i od lica koje ima neprimetnu infekciju.

Osetljivost i otpornost. Smatra se da su sve osobe osetljive na zauške, ali najčešće obolevaju deca i mlađe osobe. Redak je slučaj da neko dvaput boluje od zaušaka; imimitet posle preležane bolesti ili neprimetne infekcije trajan je, doživotan.

Zauške se javljaju najčešće zimi i s proleća kao pojedinačni (sporadični) slučajevi ili u obliku malih epidemija u školama i sličnim ustanovama gde se ova bolest lako širi. U velikim gradovima zauške su endemične.Inkubacija je Oko 18 dana, ali može biti kraća ili duža.

Zauške simptomi
Početak bolesti je obično postepen, ređe nagao, sa umerenom temperaturom, umorom, glavoboljom i nekad bolovima u ždrelu. Ubrzo zatim otekne najpre zaušna (parotidna) žlezda s jedne strane, a posle dva-tri dana obično i ona s druge strane. Prilikom gutanja i žvakanja bolesnik oseća umeren bol i obično nešto teže otvara usta.

Otok zaušne žlezde je nejasno ograničen, elastičan i osetljiv; koža nad otokom nije promenjena. Otok može biti više ili manje ispoljen: ponekad je jedva primetan, katkad opet veliki, prelazi u velikoj meri granice zaušne žlezde i može da se spusti i da ponekad zahvati i donji deo vrata. Temperajtura i otok obično traju nekoliko (3—5) dana, izuzetno duže. Sa iščezavanjem otoka gube se ubrzo i sve ostale tegobe.

Sem zaušnih (parotidnih) mogu da oteknu i druge pljuvačne žlezde: podvilične i podjezične. U prvom slučaju otok je lokalizovan ispod donje vilice, u predelu podvilične (submaksilarne) pljuvačne žljezde. Teže je uočiti otok podjezične pljuvačne žlezde.

Za virus zaušaka privlačna su i neka druga žlezdana tkiva i moždane opne (meninge). Od drugih lokalizacija virusa zaušaka najvažnije su one na semenim žlezđama muškarca (orchitis), na moždanim opnama (parotitni meningitis), na gušterači (pancreatitis) i na jajnicima (ovaritis).

Zapaljenje muških semenih žlezda javlja se obično u drugoj nedelji bolesti, dakle onda kad je otok pljuvačnih žlezda praktično već iščezao. Tada ponovo dolazi do povećanja temperature, ponekad sa groznicom, glavoboljom, povraćanjem i bolom u mošnicama. Mošnice oteknu, crvene su i osetljive, obično samo s jedne strane. Sve ovo traje nekoliko dana, zatim temperatura spadne a otok i tegobe se smire. Ishod ove lokalizacije parotitnog virusa može da bude atrofija obolele semene žlezde. Zapaljenje semenih žlezda javlja se samo posle puberteta.

Druge lokalizacije parotitnog virusa su retke.

Komplikacije kod zaušaka izuzetne su. Retko se dešava da obolela pljuvačna žlezda zagnoji.

Dijagnoza ispoljenih zaušaka nije teška.

Prognoza. Bez komplikacija zauške su blaga bolest, ishod je uvek povoljan.

Lečenje zaušaka je simptomatsko; sastoji se u davanju sredstava za snižavanje temperature ako je ova visoka, ispiranju guše i usta (najbolje čajem od kamilice) i stavljanju obloga na otečene žlezde. Kod zapaljenja semenih žlezda stavljaju se oblozi, daju lekovi za snižavanje temperature i umirenje bolova ako ih ima.

Nega i dijeta. Izdvojen u zasebnoj sobi, bolesnik treba da leži bar za vreme dok ima temperaturu, a naročito ako nastane zapaljenje semenih žlezda.

Ishrana kod nekomplikovanih slučajeva treba da je obična, laka; naročita dijeta dolazi u obzir samo u izuzetnim slučajevima.

Suzbijanje i zaštita. Da bi se sprečilo širenje bolesti, potrebno je izdvojiti bolesnika (u bolnici ili kod kuće) do potpunog iščezavanja otoka pljuvačnih žlezda odnosno do ozdravljenja, ako je bilo drugih lokalizacija (orchitis, meningitis). Bolesnik treba da ima odvojeno posuđe, ubruse i drugo i da ne dolazi u dodir sa osobama koje nisu prebolele zauške. Dezinfekcija u toku izlučina iz ždrela i nosa i nakraju završna dezinfekcija, treba da upotpune pre toga navedene zastitne mere.

................ ......

Slični tekstovi

Žutica ishrana i lečenje Žutica Simptomi žutice su žućkasta obojenost kože i sluzokože zbog prisustva bilirubina u krvi i tkivima, urin prljavobraon boje, jezik sa naslagama,...
Žutica Kad se kaže žutica obično se misli na zaraznu žuticu Hepatitis A ali žutu boju kože pa i beonjača mogu izazvati i moga druga oboljenja i poremećaji or...
Zujanje u uvu Zujanje u uvu predstavlja percepciju zvukova čije je poreklo u organizmu. Minimalan procenat odnosi se na takozvani objektivni tinitus, odnosno zvuk...
Zujanje u ušima Ko nije osetio zvonjavu,zviždanje, cvrčanje ili zujanje u ušima, sasvim sigurno ne zna koliko je to neprijatna tegoba. Ovi zvuči mogu da budi stalni, ...
Žučna kesa gradja i uloga Građa i uloga žučne kesice i žučnih puteva Žučna kesica je šupalj organ kruškastog izgleda. Njena dužina iznosi oko 9 cm, a u njoj može da stane oko...