Trihomonijaza simptomi i terapija

Trihomonijaza je infekcija koju izaziva protozoa Trichomonas vaginalis.Kodžena izaziva upalu rodnice, a kod muškaraca upalu mokraćne cevi (uretre). To je jedna od najčešćih infekcija koje se prenose polnim kontaktom. Moguće je i prenošenje kontaminaranim predmetima (pešikir, klozetske daske i sl).
trihomonijaza
Uzročnika trihomonijaze prvi put je opisao Donne 1836. godine u sekretu genitalnih organa žena i muškaraca. Dugo je smatran normalnim stanovnikom urogenitalnih puteva, ali je kasnije njegova patogena uloga nesumnjivo dokazana.

Trihomonijaza se prenosi polnim kontaktom.Kod 70% muškaraca posle seksualnog odnosa sa ženama inficiranim trihomonasom posle 48 sati nađen je u uretri trihomonas .
Prenošenje na neki drugi način nije često, ali je moguće, budući da trihomonas može preživeti 90 min. u vlažnom sunđeru i 24 sata u otočenoj vodi na do 35°C. Takođe je utvrđeno da trihomonas može preživeti u urinu 3 sata, semenu 6 sati, a u vaginalnom sekretu čak 48 sati na oko 10°C. Prenošenje infekcije moguće je prebo toaletnih predmeta ili predmeta koji služe za ginekološki pregled, izmenom odeće u internatima ili sportskim društvima. Inkubaeija je 4—20 dana.

Epidemiologija
Mnoge zemlje ne vode evidenciju o broju obolelih od trihomonijaze pa su podaci o učestalosti ovog oboljenja nesigurni. SZO procenjuje da se godišnje u svetu inficira oko 180 miliona ljudi. Broj obolelih je u korelaciji sa seksualnom aktivnošću.kod prostitutki infekcija je prisutna u 50—75%. Smatra se da su žene rezervoari, a muškarci prenosioci infekcije. Oko 5—15% muškaraca sa tzv. negonoroičnim uretritisom ima trihomonijazu.

Uzročnik
Trichomonas vaginalis je protozoa, flagelat, koji parazitira u urogenitalnom traktu čoveka. Pored ove, postoje još četiri vrste flagelata koje parazitiraju ili su komensali probavnog trakta. Postoji samo u obliku trofozoita, kruškoliko–vretenastog oblika, dužine 7—13pm, širine 5—12|im. Na prednjem delu nalaze se 4 biča koji zajedno sa undulantnom membranom služe za kretanje . Kreće se veoma živahno. Množi se binarnom deobom. Parazitira u vagini, a u muškaraca u prostati, odakle može dospeti u uretru, mokraćnu bešiku, vestibularne žlezde. U laboratoriji se može kultivisati na ascitnom agaru ili koagulisanom serumu sa dodatkom fiziološkog rastvora.

Simptomi trihomonijaze
Kod žena. — Oko 10—50% žena nemaju nikakvih simptoma bolesti iako je trihomonas prisutan u genitalnim organiima. Na stidnici u oko petine inficiranih žena prisutan je eritem ili oguljotine od češanja. U vagini se zapaža žutozeleni penušav sekret, češće sivkastožut ili zelen . Penušavost sekreta je očita samo u oko 10% oboleiih. Zid vagine je crvenkast, a može biti i granuliran. Spoljna površina cerviksa je sličnog izgleda. U ređim slučajevima uočljiva su tačkasta krvarenja na zidu vagine ili cerviksu. U oko 15% žena ne uočavaju se nikakve promene iako one imaju subjektivne smetnje u vidu svrbeži, otežanog mokrenja, neprijatnog mirisa, učestalog mokrenja. Čest je bol u donjem delu trbuha; bol potiče i od upale limfnih žlezda u maloj karlici. Mnoge od subjektivnih tegoba počinju ili se pogoršavaju u toku menstruacije.

Kod muškaraca. — Većina muškaraca sa trihomonijazom nema smetnji, dok manji broj ima u vidu uretritisa, epididimitisa, prostatitisa i balanopostitisa. Izazivanje uretritisa dokazano je dobrovoljnim zaražavanjem kulturom trihomonasa . Sekret u ovih bolesnika je mukozan, mukozno-gnojan, opalescentan, praćen smetnjama u mokrenju. Pečenje u mokraćnoj cevi posle polnog odnosa mnogi smatraju karakterističnim za trihomonadnu infekciju. Izuzetno retko opisane su i strikture uretre.

Trihomonas može izazvati i epididimitis, pri čemu se u aspiratu epididimisa može naći trofozoitni oblik.
Prostatitis je čest posle infekcije trihomonasom, čak u 40% inficiranih, iako je često proticao asimptomatski.
Iako su u muškaraca u prepucijalnoj kesi istovremeno nađeni trihomonas i ulceracije, nije jasno utvrđena njihova povezanost.

Dijagnoza
Subjektivne smetnje i klinički izgled promena nisu karakteristični pa mogu samo uputiti na potrebu ispitivanja u smem trihomonadne infekcije. Ako se uoči prisustvo floridnog granuliranog vaginitisa dijagnoza je olakšana, a epitelijalne hemoragije na cerviksu se mogu smatrati karakterističnim.
Mikroskopskim pregledom nativnog preparata sedimenta urina, vaginalnog sekreta, sekreta iz uretre, eksprimata prostate moguće je utvrditi prisustvo trihomonasa. Moguća je i kultivacija u anaerobnim uslovima.

Lečenje
Trihomonadna infekcija se efikaisno leči metronidazolom ili 5-nitrodmidazolom. Zbog nekih nepoželjnih dejstava (mutagenost i karcinogenost) utvrđenih na bakterijama i miševima, napravljen je razvojem metronizadola novi preparat 5-nitrodmidazol. Oba leka selektivno deluju na protozoe, pa i na Trichomonas vaginalis.Zbog potencirajućeg dejstva alkohola (interakcija), u vreme uzimanja leka treba izbegavati alkohol. Lokalna terapija se sprovodi klotrimazolom, ali ovaj način lečenja je manje efikasan.

Prevencija
Upotrebom kondoma izrazito se smanjuje mogućnost oboljevanja.

....

Slični tekstovi

Žutica ishrana i lečenje Žutica Simptomi žutice su žućkasta obojenost kože i sluzokože zbog prisustva bilirubina u krvi i tkivima, urin prljavobraon boje, jezik sa nasl...
Žutica Kad se kaže žutica obično se misli na zaraznu žuticu Hepatitis A ali žutu boju kože pa i beonjača mogu izazvati i moga druga oboljenja i poreme...
Zujanje u uvu Zujanje u uvu predstavlja percepciju zvukova čije je poreklo u organizmu. Minimalan procenat odnosi se na takozvani objektivni tinitus, odnosno zvu...
Zujanje u ušima Ko nije osetio zvonjavu,zviždanje, cvrčanje ili zujanje u ušima, sasvim sigurno ne zna koliko je to neprijatna tegoba. Ovi zvuči mogu da budi stal...
Žučna kesa gradja i uloga Građa i uloga žučne kesice i žučnih puteva Žučna kesica je šupalj organ kruškastog izgleda. Njena dužina iznosi oko 9 cm, a u njoj može d...