Polipi i miomi grlića materice

POLIPI GRLIĆA MATERICE su najčešće dobroćudni izraštaji sluzokože koji mogu da izazivaju sukrvičava krvarenja, naročito pri ginekološkom pregledu ili pri polnom odnosu.
Oni takođe dovode do upornog pojačanog belog pranja, koje se veoma lako leči kada se odstrani polip.
Pojačana sekrecija kod polipa može biti sluzava, sukrvičava ili gnojna zbog naknadne infekcije, a krvarenje koje se javlja obično je slabijeg inteziteta i nije vezano za menstruaciju. Kad je polip skriven u kanalu grlića prilikom pregleda se ne vidi, a ukoliko je lokalizovan ispred spoljnih usta materice dijagnozu je sasvim lako postaviti.

Polipi grlića mogu poticati i od tela materice i mogu da se pojavljuju u svakom životnom dobu, ali su najčešći u klimakterijumu. I oni dovode do nepravilnog krvarenja i pojačanog lučenja sekreta. Ma gde bili lokalizovani, polipe treba odstraniti i histološki pregledati, pošto nikad nismo sigurni da li se iza njih krije maligno oboljenje.

MIOMI MATERICE
Od svih benignih tumora materice najčešći su miomi i oni predstavljaju 95% svih benignih tumora genitalnih organa žene. Miomi su čvrsti, mesnati izraštaji muskulature materice koji se najčešće javljaju između 25. i 55. godine života. Veoma su retki pre dvadeset pete godine života, a izuzetno se mogu naći čak i u pubertetu. Miomi mogu da se razviju na samom grliću materice, gde mogu da dostignu veličinu pesnice, a nekad su i veći. Svojom veličinom pritiskuju mokraćnu bešiku i dovode do mokraćnih smetnji, a pritiskujući završni deo debelog creva izazivaju zatvor. Ukoliko su manji i ne izazivaju smetnje, nije potrebno lečenje, a ukoliko su veći i ako su praćeni smetnjama, treba ih operativno odstraniti.

Miomi mogu da se razvijaju u samom zidu materice, mogu da rast usmere u njenu šupljinu ili spolja, kada izbočuju zid same materice. Sulbmukozni miomi tj. oni koji idu u šupljinu materice, mogu da se razvijaju na peteljci koja se izdužuje, kada se kanal grlića materice širi i miom izlazi u vaginu. Takva vrsta mioma se zove »miom koji se rađa« i oni su veoma trošne građe, lako krvare i podložni su infekciji. Miomi na materici su u početku veoma čvrste građe, ali vremenom mogu da pretrpe degenerativne promene kada se razmekšavaju stvarajući manje ili veće šupljine koje su podložne infekciji. U početku najveći broj žena koje imaju miiome je bez tegoba. Simptomi se obično javljaju kad miom dostigne određenu veličinu i kad pritiskuje susedne organe. Najčešće tegobe zbog mioma su osećaj težine u donjem delu trbuha, učestalo mokrenje, bol u krstima i neuredna krvarenja. Kod čestih krvarenja dolazi do malokrvnosti, pa je opšte stanje organizma loše i nekad je pre operativnog zahvata potrebna transfuzija krvi. Kod mioma na peteljci može doći do uvrtanja oko osovine i tada nastaju bol, gađenje i povraćanje, pa je stanje bolesnice veoma teško i mora se hitno operativno intervenisati.Žene koje imaju miom materice treba lečiti tek kada se ustanovi da miom izaziva tegobe ili smetnje takvog karaktera da njihovo otklanjanje zahteva da se miom odstrani. Sve dok se miom ne povećava, dok miruje i ne izaziva smetnje nije potrebno lečenje. Kada se otkrije da žena ima miiom njega treba kontrolisati, pratitd, pa tek ako raste ili dovodi do smetnji i komplikacija treba ga operativno ukloniti, pošto hormonsko lečenje nije dalo dobre rezultate.

Miom istovremeno može da postoji zajedno sa rakom tela materice, ali sam nikad ne prelazi u maligno stanje kako se to nekad verovalo.

................