Kobasice viršle kalorije nutritivna vrednost

KOBASICE I VIRŠLE SASTAV I NUTRITIVNA VREDNOST
kobasice i viršle kalorije
Kobasice su proizvodi dobijeni punjenjem prirodnih ili veštačkih creva smesom različitih količina i sastava mlevenog mesa, masnih tkiva, iznutrica, ostataka vezivnog tkiva, kožica i dodatih sastojaka (začini i dr.).
Kobasice, kao proizvodi od mesa, sadrže različite količine belančevina, zavisno od recepture, ali su belančevine »kompletne«, tj. sadrže adekvatine količine svih važnih aminokiselina. Međutim, kobasice su uglavnom bogatije mastima nego belančevinama, u poređenju sa mesom. Što se tiče sastava masti u kobasicama, one variraju u pogledu zasićenosti masnim kiselinama, zavisno od vrste upotrebljenog mesa i masnih tkiva.

Sve vrste kobasica (trajne, polutrajne, barene, kobasice od iznutrica, kobasice za prženje i viršle) sadrže puno vitamina B grupe, naročito tiamin (Bl), niacina (B3) i vitamina B6. Takođe sadrže vitamin A, a od mineralnih materija fosfor i orgamsko gvožđe, koje organizam lako i brzo apsorbuje.

Kobasice i viršle kalorije na 100 grama
Viršle imaju od 300 do 330 kalorija zavisno od vrste i proizvodjača.
Pileće viršle sadrže manje kalorija oko 260
Svinjska kobasica dimljena oko 520 kalorija
Svinjska kobasica sveža oko 350 kalorija
Govedja kobasica oko 320 kalorija
Čajna oko 350 kalorija
Pašteta oko 330 kalorije
Kobasice viršle i su obično konzervisane natrijum-nitratom i natrijum-nitritom, koji štite kobasice od zagađenja bakterijama koje izazivaju opasna trovanja — botulizam, a dodaju se i radi održavanja crvene prirodne boje. Vitamin C, koji je u vezi sa hemijskom transformacijom ovih konzervanasa u nitrozamine, sačuvan je u vidu dodatog natrijum-askorbata.

Kobasice mogu sadržati i neke koji mogu izražavati alergične reakcije kod osetljivih osoba, kao što su boje, hidrolizati belančevina, gume, sojino mleko i zaslađivači. Propisi mnogih zemalja često određuju ne samo sirovinski sastav već i ito koji se dodaci mogu koristiti u izradi pojedinih vrsta kobasica.

Prema našim propisima određeno je sledeće:

— Sremska kobasica: odnos mesa i masnog tkiva mora biti 65% : 35%. Vode najviše 35%.
— Šunkarica: krupno svinjsko meso, mesno testo do 15% i masno tkivo do 15%.
— Tirolaska kobasica: usitnjeno svinjsko meso (20% se može zameniti goveđim mesom), mesno testo 20% i masno tkivo do 25 %.
— Kranjska kobasica: usitnjeno svinjsko meso, mesno testo 10% i masno tkivo do 30%.
— Lovačka kobasica: svinjsko usitnjeno meso, mesno testo do 20% i masno tkivo do 25%.
— Hrenovke (viršle): nadev se sastoji od 70% mesnog testa, od čega 20% može biti zamenjeno usitnjenim svinjskim mesom. Masna tkiva do 30%.
— Pariska ekstra kobasica: nadev od 65% mesnog testa, a ostali deo masna tkiva.
— Švargla: najmanje 50% usitnjenog svinjskog mesa i do 15% masnog tkiva.
— Jetrena pešteta: najmanje 15% mlevene jetre, najmanje 10% mesa. Najviše 45% masti u gotovom proizvodiu.

KORIŠĆENJE I PRIPREMANJE

Koristiti ih u ishrani u umerenim količinama, i to kao dodatak kuvanim jelima, kao što su pasulj, testenine i drugo, radi dobijanja prijatnog mirisa i ukusa i obogaćivanja jela belančevinama veće biološke vrednosti.

Ako se koristi sveža kobasica, nikako je ne jesti čak ni probati kao sirovu, već samo kao pečenu ili kuvanu. Posle sečenja sirove kobasice dobro oprati ruke i pribor, kako se ne bi bakterije sa njih prenele na hranu koja se jede bez kuvanja i pečenja.
Pečenjem i kuvanjem kobasice menjaju miris, smanjuje im se sadržaj masti i postaju sigurnije za potrošnju, jer temperatura peeenja i kuvanja ubija bakterije (Salmonela i Trihinoza), izazivače raznih bolesti. Pečenjem kobasica na površini dolazi do karamelizacije šećera i belančevina, pa one dobijaju prijatan miris i ukus. Gube vlagu i postaju žilavije, a boja postaje karakteristična za pečeno meso.

MOGUĆA NEPOŽELJNA SVOJSTVA
Povećanje holesterola u krvi. Nenormalno visok nivo holeslerola u krvi povećava rizik od oboljenja srca i krvnih sudova. Nije dovoljno razjašnjeno koliko holesterol unet sa hranom, deluje na stvaranje i gomilanje holesterola u organizmu. Međutim, poznato je da kontrolisano unošenje masti i holesterola putem hrane može da pomogne sniženju nivoa holesterola u krvi. Američko društvo za borbu protiv srčanih oboljenja preporučuje da se konzumacija masti svede na najviše 30% ukupno unetih kalorija dnevno i da se unošenje holesterola ograniči na najviše 300 mg dnevno ili 100 mg na svakih 1000 kalorija. 100 g kobasica, junećih ili svinjskih, može sadržati od 50 mg do 186 mg holesterola.

Stvaranje urinske kiseline.
Purini su prirodni nusprodukti metabolizma belančevina u telu. Oni se mogu pretvoriti u urinsku kiselinu, koja može stvarati oštre kristale, a to dalje može izazvati formiranje kamena u bubregu. Kobasice, naročito jetrenjača, izvor su purina i kada se konzumiraju u većim količinama dolazi do povećanja koncentracije purina i navedenih posledica.

Alergija na boje. Neke kobasice mogu sadržati veštačke boje, naročito na omotaču, a neke od tih boja mogu izazivati alergične napade, naročito kod astmatičara.

Loading...
loading...
----