Ishrana za dijabetičare

STRUKTURA ISHRANE DIJABETIČARAishrana za dijabeticare
Kaloričnost hrane za dijabetičare
Računa se da treba obezbediti približno 25 kalorija na kilogram telesne težine kod osoba sa idealnom telesnom težinom i osrednjom telesnom aktivnošću. Što znači da je osobi osrednje visine i težine potrebno oko 2.500 kalorija dnevno. Važno je da se unošenje hrane vrši ravnomerno u toku dana, i to najčešće u tri obroka za one koji ne upotrebijavaju insulin, dok oni koji zavise od insulina treba da imaju 4 do 6 obroka dnevno.

Tri osnovne hranljive materije — ugljeni hidrati, belančevine i masti snabdevaju organizam kalorijama. Ugljeni hidrati i belančevine daju po 4 kalorije po gramu, a masti 9 kalorija. Oko 50% dnevnog unošenja kalorija treba da bude u obliku ugljenih hidrata, a od toga 50% do 70% treba da bude kompleks ugljenih hidrata u vldu celog zrna, odnosno proizvoda od celog zrna, iz pasulja, testenina, pirinča, voća i povrća. Ostatak kalorija treba da je pokriven belančevinama i mastima. Obično masti ne treba da daju više od 30% ukupno unetih kalorija, a za pacijente koji imaju i kardiovaskularna oboljenja taj odnos treba da bude još niži.

Svaki obrok za dijabetičare treba da bude mešavina ugljenih hidrata, belančevina i masti.

1) Ugljeni hidrati
Potrebno je dnevno uneti putem hrane oko 3 g ugljenih hidrata na 1 kg telesne težine.
Dnevno u ishrani treba da bude 180—200 g ugljenih hidrata, na primer:
— hleba — 150 g (60% ugljenih hidrata),
— krompira — 200 g (20%),
— voća — 200 g (10%),
— povrća — 150 g (5—10% ),
— mleka — 100 ml (5%).
Veoma je važno da ishrana za dijabetičare bude raznovrsna, što se lako
izračunava kada se zna sadržaj ugljenih hidrata u različitim namirnicama. Npr. 100 g krompira ima istu količinu šećera kao 100 g zrelih banana, 150 g svežeg graška, 200 g šargarepe ili luka, kao i 25 g pirinča, testenina, pasulja ili sočiva.

Britansko društvo za dijabetes preporučuje da se 55% kalorija obezbeđuje ugljenim hidratima, naročito skrobnim, sa dosta biljnih vlakana (proizvodi od žitarica, uglavnom), i samo 35% kalorija iz masti. Takođe se ne preporučuje unošenje soli, jer so utiče na šećer u krvi. Interesantno je da se ova preporuka mnogo ne razlikuje od preporuke za ishranu zdravih osoba.

2) Belančevine
U hrani treba dnevno da bude 1,5 g belančevina na 1 kg telesne težine ili 100 g za osobu osrednje visine i težine. Tako 200 g mesa daju 54 g belančevina, 100 g riba — 23 g, 100 g jajeta — 12 g, 100 g tvrdog sira — 26 g, a mekog sira — upola manje.

3) Masti
U ishrani za dijabetičare treba da bude približno 100 g masti tj. 1,5 g na 1 kg telesne težine. Ova se količina dobija, na primer, uzimanjem 25 g maslaca, 25 g biljnog ulja, masti iz mesa (oko 20 g) i masti iz sira (30 g). Ukupno 100 g masti u hrani.

ULOGA BILJNIH VLAKANA U ISHRANI

Pošto visok sadržaj biljnih vlakana u hrani može sniziti potrebu za insulinom kod dijabetičara, to je veoma značajno da takve namirnice budu zastupljena u ishrani. Ovo zbog toga što biljna vlakna snižavaju apsorpciju šećera bez povećanja unošenja kalorija. Sveže voće i povrće i proizvodi od celog zrna važan su izvor celuloze, pkektina i guma, te treba da budu sastavni deo ishrane. Mekinje obezbeđuju puno celuloze, a voće dosta pektina. Smatra se da je najbolja hrana sa puno biljnih vlakana koja sadrži 20—25 g vlakana — poželjno iz prirodne hrane — za 1000 kalorija dnevno. Biljnim vlaknima su bogatije namirnice manje prerade, kao proizvodi od celog zrna žitarica, mekinje, ovsene pahuljice, hleb od celog zrna umesto belog hleba; sveže voće sa ljuskom, umesto voćnih sokova i konzervisanog voća; sveže povrće, sušeni pasulj, sočivo; ljušteni ječam, braon pirinač, jezgrasto voće i zrnaste namirnice su takođe odličan izvor vlakana.

KATEGORIJE HRANE ZA DIJABETIČARE
1) Namirnice koje se mogu redovno koristiti:
— proizvodi od celog zrna pšenice, uključujući i crno brašno i crni hleb;
— testenine od integralnog brašna pšenice i braon pirinač;
— povrće — sveže i zamrznuto;
— pasulj, grašak i sočivo — sušeni ili u konzervama;
— soja i proizvodi od soje;
— mršavo crveno meso, živina, riba — ne pržena, jezgrasto voće;
— mleko sa malo mlečne masti, jogurt, sirevi;
— namazi sa malo masti;
— sveže ili zamrznuto voće, voće u konzervama u prirodnom soku;
— pića sa malo kalorija.

2) Namirnice koje se mogu pažljivo koristiti, ali ne tako često u ishrani dijabetičara:
— belo brašno i hleb, brašno od kukuruza;
— testenine, beli pirinač, krupica (griz);
— masno meso, konzerve mesa;
— punomasno mleko, jogurt i sirevi;
— maslac i margarin;
— mast, ulje, loj, salo, čvarci;
— alkoholna pića (suva vina, pivo, i dr.).

3) Zabranjene namirnice ili se mogu koristiti samo u minimalnim količinama kao deo glavnog jela:
— glukoza, šećer, slatki kolači i keks, deserti i pudinzi;
— slatkiši i čokolade, zaslađena pića;
— slatkasta vina.

KORISNO DEJSTVO NEKIH NAMIRNICA

Crni i beli luk u vidu raznih salata povoljno deluju na bolesnike od šećerne bolesti, a korisne su i zelena salata, radič, maslačak, kvasac, koren peršuna i dr.

Dobro oprati koren peršuna, narendati ga i pomešati sa sitno iseckanim lišćem, i to staviti u čašu jogurta ili kiselog mleka i popiti pre spavanja. Ovo treba ponavljati bar nedelju dana.

Povremeno treba uzimati po kašiku nezaslađenog limunovog soka, a još bolje je svako jutro popiti čašu soka od pomorandže, limuna ili grejpfruta, bez dodavanja šećera. To pomaže razmenu materija i regulisanja varenja hrane, te poboljšava opšte stanje kod dijabetičara.

Takođe je korisno povremeno piti čajeve od sasušenog lišća borovnice ili od mahuna pasulja.
Za utoljavanje žeđi preporučuje se rashlađena surutka, ako se može nabaviti.

ŠTA JE GLIKEMIČKI INDEKS

To je, u stvari, rangiranje namirnica po stepenu povećanja šeoera u krvi. (Viši indeks, brže povećanje šećera u krvi i obratno.) Može poslužiti dijabetičarima kao orijentacija koje namirnice moraju izbegavati, a koje mogu slobodno koristiti.
Maltoza (šećer iz skroba) 105
Glukoza (skrobni šećer) 100
Mrkva 92
Med 87
Krompir (pahuljice instant) 80
Konnflejks 80
Hleb, od integralnog brašna 72
Hleb, beli 69
Pirinač, beli 72
Prekrupa pšenice 67
Suvo grožđe 64
Banane 62
Šećer, beli 59
Kolači, torte, testa 59
Grašak, zamrznuti 51
Špageti 50
Šupljikavi kolači 46
Pomorandže 40
Kuvani pasulj 40
Jabuke 39
Sladoled 36
Jogurt 36
Mleko, punomasno 34
Mleko, obrano 32
Sočivo 29
Voćni šećer 20
Soja u zmu 15
Kikiriki 13
Povezani tekstovi>>> Dijeta za dijabetičare